Srbčina
Retko ko je kročio u Selevenjsku šumu jer se zle i opake stvari dešavaju u toj začaranoj šumi. Ko god da je unutra zašao nikada se više iz nje nije vratio a ono malo kojima je to ipak uspelo ili su izgubili svako sećanje ili su u potpunosti pomerili pameću. Niko iz obližnjeg sela se ne usudjuje da zucne ni reči jer vile koje tamo žive su moćne i opake. Posebno strepe od Ambrozije, najmoćnije od svih jer niko nije siguran od njene osvetničke ruke. Čak i same selevenjske vile strepe od nje jer se Ambrozija ne obazire na vilinski kodeks. Posebno je kivna na Koviljku jer je ova začela dete sa seoskim šumarem i time zapečatila sudbinu vilinskog carstva. Iako je svesna svoje greške, Koviljka po svaku cenu nastoji da zaštiti svoje tek rodjeno čedo. Poslednjim snagama skriva bebu na salašu kod paora bez dece a onda namami Ambroziju kod Naprate i sunovrati ih obe u šumski zdenac. Ne sluteći da je devojčica vila, paori je odgajaju kao svoju sopstvenu kći a zbog nebo plavih očiju su joj nadenuli ime Cikorija, po divljem cvetu koji izdašno raste po njihovim poljima. Nakon petanest godina Ambrozija se konačno oslobadja iz zdenca i gnevnija nego ikada kreće u besomučnu poteru. Ona ima samo još jedan jedini cilj, da sprovede do kraja ono što je onomad davno započela.
